Iako smo se potajno nadali da smo kadri da osvojimo prvo mesto, ipak je ono pripalo Senćankama koje su još jednom pokazale da znaju da igraju kada je najpotrebnije. Naše igračice uspešno su, na turniru održanom u Senti, prebrodile sve, ali ne i poslednju prepreku na putu ka tituli. Savladane su ubedljivo ekipe Vojvodine, Smedereva, Obilića i Železničara 014.
Nažalost, kada je trebalo nastaviti u tom ritmu, naše devojke su poklekle. Poraz ne boli, ali način na koji je on pretrpljen je stvar koja ne sme da se događa bilo kojem timu, a kamoli onom kojem je omogućeno da nešto učini prvo za kolektiv, a onda i za sebe. Kada se te dve stvari budu složile, možda ćemo moći reći da nas neki poraz boli, a time i da smo postali tim u skladu sa renomeom ljudi koji ga vode.
Ostaje velika mrlja na Stonoteniskom savezu Srbije koji, kao nadležni Savez, nije bio u stanju da obezbedi pehar i za drugo i za treće mesto. Postaje pomalo žalostan način na koji se oni ophode i doživljavaju klubove. Potpuni je apsurd da NE POSTOJI nikakav “fizički” trag sa ovog takmičenja. Kako će jednog dana bilo ko u nekom klubu moći da se priseti da je osvojio jedno od tri mesta na nekom ekipnom DRŽAVNOM takmičenju? Zar će taj isti morati da zove kancelariju Saveza i da traži pismeni dokument u kojem stoji da je osvojio jedno od prva tri mesta? Potpuna ironija je ta što su na prvenstvu Vojvodine, kao kvalifikaciono za prvenstvo države, obezbeđeni pehari za najbolje tri ekipe. Apsurd ili ne!? A onda treba da se svi zapitamo zašto se toliko malo ekipa odaziva za učešće na ekipnim državnim prvenstvima! Očigledno je da to nekom veoma dobro odgovara (ali, neka to ostane kao usputna konstatacija).
Nažalost, i pored toga što se na pomenutom takmičenju satima čekala ceremonija proglašenja najbolje tri ekipe, do toga nije ni došlo. Svakako, za to ne mislimo da su krivi neposredni organizatori, stonoteniski klub Senta koja je dobila zasluženo osvojen pehar šampiona Srbije u juniorskoj konkurenciji, na čemu im najiskrenije čestitamo!