Aleksandra Savić osvojila je TOP 12 u juniorskoj konkurenciji, a prema zvaničnoj rang listi završila je sezonu na prvom mestu. Da li to znači da je Aleksandra Savić zvanično najbolja juniorka Srbije? Kako za koga, za nas, ona je svakako najbolja.
Uprkos svemu, novo priznanje, bar na papiru u sportskom biltenu, a na ovaj tekst ne gledajte sa dozom ironije već stvarnosti koja je možda i vas, poštovani sportski radnici, nekada davno tištila ili će vas, nažalost, tek tištiti, pa ćemo čuti i vaš cenjeni glas.
Iako pravila igre u vezi sa rang listama nisu bila poznata većini klubova, uprkos tome što su se ona menjala kako se to pojedincima (pro)htelo, bez obzira što njihove propuste karakterišu kao problem u komunikaciji, a time daju do znanja da su svesni haotičnog sistema koji su sami stvorili, pri tome, nedozvoljavajući nikome da upućuju primedbe na isti, POBEDILI SMO IH! Da, bićemo prvi put sebični jer imamo pravo na to.
1. Traume su je ojačale. Aleksandra Savić je prebrodila sve. Vukla je traume iz kadetske konkurencije. Nije još zaboravila trenutak kada je neopravdano izostavljena sa spiska putnika za Evropsko prvenstvo u Kazanju za kadetkinje, iako je bila zvanično druga kadetkinja u državi, a najveći deo sezone prva na famoznoj, kontraverznoj rang listi STSS. Tada su govorili ”nema značajniji rezultat na međunarodnim turnirima, pa zato nije u sastavu, a pozvaćemo godinu dana mlađu pošto je perspektivnija” (a ta mlađa posle tri godine napusti naš sport, primera radi, to je samo primer, možda ne i činjenica, a možda i da). Sada kada naša igračica ima rezultate na međunarodnim turnirima (mada, kriterijumi o tim standardima nikada nisu javno objavljeni, već su plod sopstvenog nahođenja, kao i većina stvari kod nas), kada je izborila plasman među 8 pojedinačno, kada ima najbolji ekipni skor, kada je savladala, primera radi (e ovo je već činjenica) Irinu Ćobanu, naprosto se, u martu mesecu ove godine, postavlja pitanje da li ima najbolji rezultat na domaćoj sceni? Već viđen scenario kod mnogo iskusnijih i boljih igračica ili igrača, pa zašto bismo i mi bili izuzetak?! (i dalje nije ironija, pogledaj uvodnu konstataciju)
2. Državno prvenstvo kao borba gladijatora za vreme Spartanaca. Igranka oko državnog juniorskog prvenstva u Trsteniku je posebna priča, a nadovezuje se na prethodnu rečenicu. Podsećamo, na trenutak, kada je, ”neko” iz našeg dobro organizovanog saveza, 48 sati pre samog takmičenja, doneo Odluku da se isto igra u jednom danu umesto u predviđena dva dana, zamalo je imalo kobne posledice po našu igračicu. Šta mislite, da li je neko odgovorao za to? Naravno da nije pošto je potrebno lobiranje iz regiona. “Nemojte regione da diramo”, reče neko. Pa, naravno da ne možemo da ih diramo kad ste vi napravili sistem monopola u odlučivanju, ingirencije Skupštine preneli na Izvršni odbor. A, čak, verovali ili ne, osudu o toj Odluci dao je ”njegov” nadređeni, doduše, usmeno, jer to je već stilska procedura. No, da se vratimo monologu. Odigrala je 12 mečeva za manje od sedam sati, sa manje od dva sata efektivnog odmora. Igrala je do kraja i osvojila titulu u igri ženskih parova, borila se za pehar u mešovitom dublu, a poražena je u polufinala pojedinačnog nadmetanja. Potrošnja energije, kapacitet pluća, regeneracija dakako da nije isto kod svih, što je u redu, ali zdravstvene norme su jasne. Uprskos tome, ni ta ”igranka” nije sputala naše dete koje je izašlo još jače iz toga. Mada, loše se reflektovalo na državnom seniorskom, ali Bože moj.
3. Prilika za uspeh, nema cenu? Konstatacija, u Srbiji se sve plaća najbolje je vidljivo iz funkcionisanja našeg saveza. ‘Aj da sada ne govorimo o brojkama jer one su bolna tačka mnogih, ali ko zna, možda je još i dobro, dok god kadeti i kadetkinje Srbije plaćaju avionske karte za nastup na, primera radi, Balkanskom prvenstvu u Turskoj, a ko zna šta ih čeka pred ciljno takmičenje, Evropski šampionat u Italiji. Naravno, tu se igra na osećanje brižnih roditelja koji bi sve uradili za svoju decu, zar ne? Da zadiremo dublje. Jel mislite da nije u projektu za redovno finansiranje upisana stavka troškova za takmičenje omladinskih prvenstava regiona i kontinentalnih šampionata? No, naša deca su mala briga naspram onih koji su se taložili godinama, a sada cenu istih plaća ceo naš sport.
Zaključak iz poslednje ukazujuće rečenice. ”Svaka pomoć je dobrodošla, a posebno kada ti dolazi od onog koji ti ne želi baš previše dobro”. Autorsko delo onih koji su ih POBEDILI SVE! Ali…
LEPŠE JE BITI ČOVEK NEGO KRALJ
