Desilo se. Izgubili smo u Novom Kneževcu sa 4:3. Izgubili smo bod na koji smo računali.
Stonoteniserkama Obilića svaka čast. Odigrale su herojski, dok su naše bile ispod nivoa, ali su bile borbene. Često smo kudili i kada smo pobeđivali, ali zaista je jedinstvo ekipe iznad svega. Teško ćemo podneti izgubljen meč, ali moramo izvući pouke. Ne treba dramiti, ali treba dobro preispitati mnoge okolnosti!?
Istini za volju, devojke imaju naporan kalendar takmičenja. Na primer, Viktoria Tružinski odigrala je 47 setova u roku od 16 sati (ligaški meč sa Radničkim, pa vojvođansko prvenstvo gde je stigla do finala singla i dubla, a polufinala miksa). Odmorili smo je protiv Obilića, verovatno i pogrešili u proceni jer je Anđelija Ratić bila prethodno bolesna. Odigrali smo ranije taj meč zbog reprezentativnih obaveza, a mogli smo kasnije. Čak smo i zamenili domaćinstvo, umesto u Novom Sadu, igrali smo u Novom Kneževcu. Pomalo neodgovorno smo prišli tom susretu i platili ceh.
Ubitačan je ritam treninga, ali ako smo na početku sezone govorili ”Važan je plej of” podsećamo na reči trenera Vlade Zakića, onda se toga treba pridržavati, a istovremeno i pratiti stanje rada, unapređivati ga i biti iskren u tome. I dalje verujemo u tim koji sada mora da pokaže karakter.